Коаксијални кабл се по употреби може поделити на два основна типа: коаксијални кабл са основним појасом и широкопојасни коаксијални кабл. Тренутно, каблови који се обично користе у основном појасу су заштићени бакарном мрежом са карактеристичном импедансом од 50 (као што је рг-8, рг-58, итд.). Заштитни слој широкопојасног коаксијалног кабла је обично направљен од алуминијума са карактеристичном импедансом од 75 (као што је рг-59, итд.).
Према пречнику коаксијални кабл се дели на: груби коаксијални кабл и фини коаксијални кабл. Дебели кабл је погодан за велике локалне мреже, има велику стандардну удаљеност и високу поузданост. Дебела кабловска мрежа мора да инсталира примопредајник и примопредајни кабл, инсталација је тешка, тако да је укупна цена висока. Уместо тога, инсталација фине линије је једноставнија, ниска цена, али као резултат процеса инсталације за пресецање каблова, оба краја морају бити опремљена основном мрежном прикључком (БНЦ), а затим у Т конекторима на оба краја, тако да када је спој склонији лошем контакту скривених проблема, ово је тренутно један од најчешћих кварова Етернета који се десио.
Да би се одржале исправне електричне карактеристике коаксијалног кабла, оклоп кабла мора бити уземљен. Истовремено, требало би да постоје терминали на оба краја да би се ослабила рефлексија сигнала.
И дебели и танак кабл су топологије магистрале, односно више машина повезаних на један кабл. Ова топологија је погодна за машинска{3}}интензивна окружења. Али када дође до квара, серија грешака у контакту ће утицати на цео корен свих машина на линији, дијагноза кварова и поправка су веома проблематични, стога ће постепено бити замењени незаштићеним каблом за упредену-парицу или оптичким каблом.